Da li da idem ili ne?

Počeli su pravi Jin Jang dani.

U petak sam gledala reprizu emisije (koja inače ide nedeljom) "Vreme je za bebe" i rasplakala sam se kao kiša, i to u sred jela. Pokrila sam lice rukama, suze su mi kapljale na sve strane. Ja sam otišla u kupatilo da obrišem lice i izduvam nos, a moj muž je ostao u kuhinji i u čudu, kao automat ponavljao rečenicu: "Šta ti je, šta ti je, aaa štaaa ti jeee???"

U subotu sam bila kod moje kume. Njen muž je pravio neke kobasice za večeru, a moj muž je (izmedjuostalog u priči) rekao da njegova mama (moja svekrva) voli da razbije jaja na picu. A ja sam se sva zacenila od smeha, a moja kuma i njen drug koji je takođe tu bio prisutan, su me isto tako (kao moj muž prethodni dan) gledali u čudu, i nikako im nije bilo jasno šta je sad TOLIKO smešno da meni cure suze i da sam sva crvena u licu koliko se smejem.

U nedelju sam išla sa mužem u šoping. Rekla sam mu kako bi trebali da već razmišljamo o tome šta bi moglo detetu da bude prva igračka. Dala sam pedlog da bi to mogao da bude baš ovaj Šilja ili možda ovaj Pluton. Moj muž se nasmejao, odmahnuo glavom i rekao: "Ma daaaaj, takvih stvari već imaš tonu u kući!" (misleći na moje igračke, koje sam godinama čuvala). A meni je zadrhtala vilica, oči napunile suzama, i tako sam stajala i plakala kao kiša na sred Tempa, izmedju police sa bebi opremom i police sa igračkama, sa sve plišanim Šiljom u rukama. Na šta je moj muž opet onako začuđeno pitao ono isto: "Pa šta ti je sad?"

 

Noć izmedju nedelje i ponedeljka gotovo da uopšte nisam spavala. Išla sam da pišam na svakih pola sata. I to - svaki put, kao da je prrrrviiiii! (i sve mislim prestaće, iz čista mira nestaće, al djavo se ne predaje... :DDDD ).. I sve se pitam, ODAKLE? Odakle mi više? Kako mi je bešika ponovo prepuna? Zar je pre pola sata nisam ispraznila do kraja????

A da stvar bude još gora! I moj muž je radio to isto. Par puta smo se čak i sretali u kupatilu i požurivali jedno drugo.

Zaspala sam oko 8h ujutru. A ritam od pola sata pa pišanje, sam nastavila već negde oko 10h pa nastavila sve do 15h dok nisam izašla iz kuće.

Otišla sam na redovan jednommesečni pregled kod mog ginekologa. Sve je ok, osim što mi je zbog visokog pritiska prepisan bensedin - dva puta dnevno, plus još neki lek koji ne znam da izgovorim - isto dva puta dnevno, plus tablete gvožđa - čini mi se jednom dnevno, plus magnezijum - takođe dva puta dnevno, i plus oni vitamini koje inače pijem - jednu tabletu jednom dnevno. I sve su svemu - al ću ja lepo da se snađem u svemu tome ovako sluđenaaa!

Predveče sam potpuno samoinicijativno otišla kod moje kume. I kad sam odlazila kući, već sam se najavila da ću i sutra ponovo da dodjem. Bilo mi potrebno društvo. Primetila sam da mi je u poslednje vreme jako potrebno društvo. Dokurčilo mi je samovanje, izležavanje, prespavljivanje po pola pa nekad čak i po ceo dan; iako to mogu veoma često da radim, i gotovo nikad se zbog lenčarenja nisam bunila.

 

I da. Počela sam da jedem.

 

U potpisu,

25ta nedelja trudnoće

 

Iako mozda nije tako u realnosti, meni sve ovo slatko zvuchi :)

još "samo" petnaest nedelja :D

Ovo je tako dobro da će jednog dana poslužiti nekome za autobiografiju :))))

Oloriel - možda jeste slatko kad se gleda sastrane, to stvarno ne znam :))
Mada, ni ja nisam u nekom fazonu da se žalim, samo pričam kako jeste.

bloom - he he, da, baš zvuči malo. Sećam se kako su mi orvih 15 "brzo" prošle.

Joj, da si mi blize.... Hajde cuvaj se, jedi, kusaj i te tabletice (sem sto benzedin bas i ne moras toliko i tako, daj mani se, probaj sama da sredjujes svoj temperament, sad je vreme da ces uspevati). Setaj puno... i uzivaj. Dopusti i nama da uzivamo u tvojim dozivljajima.

magnet - meni hoće sigurno. :)

čitam i smejem se... mada verujem da tebi i nije smešno. ali smejaćeš se i ti uskoro kad budeš čitala ovo :))
uživaj draga!

MMMila - Šta bi bilo da sam ti bliže? :)
A tablete još uvek nisam počela da pijem ali ću morati. Juče mi je donji pritisak oborio stotku a gornji stigao do 150. A imala sam i blage kontrakcije. Bensedin opušta (i duh i telo :)), bolje to nego neke "teže" lekove za pritisak.

Dopuštam da uživate u mojim doživljajima. Rešila sam da i da pišem malkice češće. Postala sam zaboravna, a šteta je ne zabeležiti ovakve trenutke!

Ence - kao što rekoh i MMMili malo pre, zaista će vredeti jednog dana kada se bude čitalo.

meni simpatično baaaš...

Pritisak se moze srediti i bez lekova. Eto, da si mi blize, malo bih te maltretirala setnjom, ishranom, odmorom u pravo vreme, i nekim sitnim stvarima koje bi ti pomogle, garant:)

Veruj teta MMMili!

poljesuncokreta - :))

MMMila - pa znam ja to, verujem ti. Ja sama nikako nisam pristalica lekova, pogotovo ne ove klasične medicine.

Auh... imam toliko toga da ti iskomentarisem,ne znam odakle da krenem.Ajde prvo taj pritisak.Drugi lek koji pijes zove se Metlidopa, i to je jedini lek koji je namenjen za pritisak u trudnoci.Bensedin sluzi da te opusti,jer se cesto desava da trudnica ima skriveni strah od porodjaja kojeg ni ona nije svesna,ali vidii se kroz pritisak.Od svega toga spavace ti se jos vise. Moj ti je savet da ne shvatas olako te probleme oko visokog pritiska,jer mogu nastati komplikacije.Veruj mi, pricam iz licnog iskustva.
Ajd sad malo lepog - i ja sam mislila da ce se bebi dopadati nezne,plisane igracke,pa smo Joci bukvalno zatrpali njima krevet.A on? Nije ih ni konstatovao.Njemu su se svidjale neke visece,drecave,pistave stvari... :)

Jagodice - jeste Metildopa je. I pijem ga samo pola tablete ujutru. A bensedin popijem uvece. I prija mi tako, baš se lepo umirim i uspavam i prespavam :)
I u pravu si za ovo u vezi skrivenih strahova. Ja sam kao mirna i super mi je, a u stvari ću da puknem iznutra nisam ni sama svesna od čega sve.
Baš juče sam sam otkrila da se u stvari jako jedim i nerviram oko fakulteta. Imala sam određene planove oko tempa polaganja ispita. A to sad ne mogu da ostvarim tako kako sam planirala jer nisam računala na to "drugo stanje" koje obuhvata i moj mozak i moj kapacitet koncetracije i pamćenja.
Ne mogu da zapamtim nekad ni gde sam nešto ostavila a kamoli da naučim celu knjigu za ispit - i hoću da PUKNEM zbog toga.
Što se tiče porođaja, to baš i ne mogu nazvati bukvalno strahom, ali da mi se svašta mota po glavi - mota se. To isto ne poričem.

A plišani Šilja je bio samo moj predlog za prvu igračku koju bi mi od srca kupili bebi, volela je beba ili ne.
A s obzirom da još uvek nismo sigurni u pol deteta, svakako ću prostor da pretrpavam stvarima i igračkama tek kada se dete rodi i kad budem znala šta mu priliči i naravno što je navažnije od svega - šta mu/joj se sviđa!

Zdravo svima,

Ja sam Bubika. Naravno ovo nije moje pravo ime. To jedan od mnogobrojnih nadimaka koje mi svakodnevno iznova prikačinje moja gazdarica. Ovih dana me zove tako, mada moram da priznam da me to Bubi pomalo i nervira, ali mi ne smeta toliko jer znam da će već za koji sat da me nazove nekako drugačije. Najčešće sam Devojčica Malena, njena Ljubav najveća na svetu, Crmpurasta itd itd.

Crna sam skroz, sa malom belom flekom na grudima, i po tek nekoliko belih dlaka na vrhovima šapa. Dlaka mi je kratka i sjajana. Imam 8,5kg. Moje gazde kažu da izgledam kao da sam Labrador samo patuljasti :)

Kada se šetamo ulicom, često ljudi zastaju pored mene, zagledaju me i svi ponavljaju gotovo identičan tekst: "Jao kako je slataka i mala!" ili "Vidi maluuuu, jao kako je slatka!" ili "Jaooooo vidi kako MALA kuuuuca!" Svima je zajednička reč to MALA. Mala pa mala. Moja gazdarica je već ispizdela od toga, a pravo da vam kažem i meni već odavno idu na živce sa tim.

Pinčeri i Čivave, pa čak i  većina Pudlica, Maltezeri i svi ostali takvi, su znatno manji psi od mene. Ali to je valjda za njih normalno da su takvi, pa ljudi ni ne pridaju toliko značaja njihovoj veličini jel se ona podrazumeva. A oko mene se večito isčuđavaju. Jako često misle da sam još uvek štene i da tek treba da porastem, iako ja sad imam već dve godine i nekoliko meseci. Da vidite tek tog čuda na licima tih koji to misle kad im moje gazde saopšte kako stvari zaista stoje :)) !

Sledeće pitanje koje se odmah za tim postavlja: "A koja je to rasa?" Mojim gazdama je vremenom i to pitanje dosadilo, pa su umesto onog već dosadnog: "Ne znamo" ili "Mešanac je", počeli da izmišljaju i da me svrstavaju u neke nesvakidašnje čak i izmišljene rase. Kako su se samo smejali jednog sunčanog popodneva u centru grada, kada su jedni momak i devojka poverovali da sam Rusko-Tatarski gonič. Devojka je čak rekla da zna šta je to, i da čula za tu rasu, čak je počela da ubeđuje svog momka da su to jednom davno još, gledali na internetu. Ha ha ha ha Ja Rusko-Tatatarsko nešto! Pa ja se sva tresem od zime kad napolju ima manje od 15 stepeni. O nuli ne smem ni da razmišljam a kamoli o manje stepeni.

 

Mnogo sam ogladnela. Ali nastaviću da vam pričam...

:)

E, sta vi sve nama Bubika stvaaarnooo rekla, cega se nagledala kod gazdarice!!!!

Ova moja beba je se juče toliko šutala, da je bilo ludilo

Počeo je da me cima dok sam jela za stolom, i to tako da nisam baš mogla lepo da jedem, morala sam da napravim malo pauzu da se ispravim, pa sam nastavila da jedem.

Moj muž kaže da se videlo na meni kako me drmne da se ja cimnem, kao da imam tikove. :))

Posle ručka smo otišli u krevet da malo prilegnemo posle jela.

Muž mi je stavio ruku na stomak, i kako je posle rekao pred svojim drugarima, prvi put je zaista osetio kako se beba mrda.

Zvala sam ja njega i do sada nekoliko puta, kad sam osetila pokrete da dođe i on da pipne, ali to sam izgleda osećala samo ja iznutra, a on koji samo pritiska rukom od spolja nije mogao ništa da oseti. Evo sve do juče :)

Tabanalo je i uveče kada sam legla da spavam.

Sad baš čitam. Za 23. nedelju trudnoće piše ovako: Beba još uvek ima mnogo mesta za pokrete, tako da ih osećate jasno. Za sada vam još ne smetaju, nisu toliko jaki.

Pa mislim, šta li će da bude kad BUDU JAKI?!

Ma neka.... samo neka lupa!! 

E da, slušali smo opet Mocarta juče pre ručka.

I veče pre nego što sam prvi put osetila bebine pokrete u stomaku, takođe smo slušali Mocarta!

Mozda se buni za jos Mocarta? Ili trazi da prestanes s Mocartom. Ko bi ga znao. Meni bi bilo draze da je ovo prvo:)

E to oko muzike je totalno luda stvar :) Kada je Joca bio u tibi, jednog dana prvo sam slusala Let3(Dijete u vremenu),a zatim istu tu pesmu u izvedbi Shabana Shaulica. Na moje opste zaprepascenje Joca je mirovao dok je trajao Let3,a poceo je da skace cim je poceo Shaban...Sta mislis kako se osecala buduca mama, kojoj je godinama heavy metal bio "the law" ? :))))

mrda se čovek mali... to je baš lepo :) znaš, ni jedna devojčica iz stomaka mi se nije javila, ali svi dečaci jesu. mislim na mrdanje :)) jednom prilikom sam sedela sa drugaricom u poodmakloj trudnoći i pričala bebi u stomaku, a on iznutra gurao i lupkao i svašta nešto radio. na karaju me drugarica naterala da ćutim, jer nije mogla više. rekla mi da on nikad do tad ni sa kim nije tako "pričao" :)))

MMMila - Da li je prvo ili drugo, o tome ćemo naknadno da diskutujemo jer planiram da napišem jedam post posebno samo o muzikalnosti moje bebe :)

JagodicaBobica - Tebi mogu da ispišem isti odgovor kao i MMMili. Neću ništa da ti otkrivam u napred, ali mislim da će tebi taj post posebno da bude zanimljiv. A i meni tvoj komentar posle toga :)

Ence - he he :) Zanimljiva si malim dečacima u stomaku! Baš simpatično :D
Vidiš za tu podelu da se dečaci javljaju i mrdaju a devojčice i ne baš toliko, sad prvi put čujem. Mada... Čula sam i ja od više žena da su baš za dečake pričale da su jako bili nemirni u stomaku, sa veoma intenzivnim i jakim pokretima.
Ja na žalost, pol moje beb još uvek ne znam za sigurno mada je više nagoveštaja bilo za dečaka. :)

ma bre, nije to podela. to samo kod mene tako radi :))) ne vole me devojčice. kako spustim ruku na stomak one se smire. a dečaci mi odgovaraju :)))
ma bre, važno je da bude živo i zdravo, a da li čuči ili stoji je tako malo važno :)

Ence - jao ma znam, to svi govore, već mi je muka od te rečenice "samo nek je živo i zdravo"!! Pa naravno da je to najvažnije, niko nije ni rekao da nije važno.
Ali to nije razlog da ne može i o nečemu drugom da se raspreda!! :)

Doakao sam ovom, velikom, gore - levo, delu ekrana, zbog kod ne mogu da vidim tvoje postove. Naime, ne mogu da vidim samo najnoviji post, ali prethodne mogu.

Tako, reših da komentarišem uvek onaj koji neposredno prethodi najnovijem.

Kao da čitam jučerašnje novine, pomislih... ali nije baš tako.

Nema problema Goste, meni ne smeta :)

Pusti mu Wagnera, čisto da ne bude gay. :D

Sada sam na pola 22. nedelje.

Jako sam se iznenadila kada sam ukapirala da uskoro ulazim u šesti mesec. Nekako sam se navikla na ovaj peti, kao da će da traje večno :)

Prestala sam da štrikam jel mi se jako koče ruke i ramena i ledja i sve redom. Nekako izgleda ne znam lepo da držim te igle i da opustim ruke dok radim.

Kako sam ušla u tu 22. nedelju tako se moj stomak vidno povećao za još jedan korak. Kao onomad što se desilo negde u 4. mesecu da sam ustala ujutru i videla da se moj stomak (koji je do sinoć bio ravan) sada malo ispupčio i vidi se, tako sam i pre nekih 3 dana isto, prošla pored ogledala i imala šta da vidim. Sad definitivno više nije ravan.

Još uvek sam daleko od toga da sam ogromna, ali je glavni šok nastupio prošlog vikenda kada smo krenuli na rodjendanski ručak kod mužovih roditelja i zlaove, i kada sam ja stala pred orman, krenula sve redom da navlačim na sebe i skontala da od 10 pantalona koliko imam, mogu da obučem i zakopčam samo JEDNE!

Sve mogu da ih navučem, ali ne mogu da ih zakopčam gore na kukovima tj. stomaku.

Imam tri trenerice koje služe dobro, a što se gornjih delova odeće tiče sa tim još uvek nisam imala nikakvih problema ni najmanje.

 

Što se tiče bebinih pokreta, mogu da kažem da se ustalio neki ritam. Pre početka pisanja ovog posta očekivala sam da krene uobičajeno tumbanje i malo pre i jeste promrdalo.

Obično počinje oko podne, pa traje do 14h-15h, zavisi kako kad. I javlja se opet uveče oko 19h-20h, nekad i kasnije.

Do pre neki dan ja sam ustajala svaki dan u to doba, pa se dete verovatno naviklo na taj ritam. Sad sam počela da ustajem koji sat ranije, ali ono i dalje zakuca tačno u podne! :)

Ispite sam kao što sam već pisala prošli put, prespavala. I ponovo mi se vraća u krevet kad samo pomislim šta me tamo čeka.

Redovno merim pritisak kao što su mi savetovali, i isti se kreće uvek oko 140/85 a puls mi je uvek preko 80.

U poslednje vreme sam često imala potrebu da pišem, ali me je nekako mrzelo da počnem svaki put kad sednem za kompijuter.

 

E da! Juče smo takođe bili na ručku kod muživih roditelja. I taman negde pred kraj jela, jako JAKO su me zabolela rebra. Sa desne strane, napred, dole prema stomaku. Kao da me je neko kidao! Završila sam jelo i jedva nekako ustala i napravila dva koraka od stola do troseda, s tim što nije bilo nikakve šanse da se ispravim, nego sam to uradila savijena kao štap (onaj pomoćni s kojim hodaju babe u dede :) )

Kidalo me je tako baš baš jako neko vreme, i posle jedno 15-20 munuta me je prošlo kao da ništa nije bilo. Posle smo čak išli muž, naša kuca i ja u dugu šetnju kejom i plažom pored Dunava i do centra, i bez problem sam izgurala dobrih oko 6 km sve ukupno.

 Imam problem sa dužim stanjanjem. Ne mogu da stojim na jednom mestu. Ali da šetam, gotovo uvek mogu. Isto važi i za sedenje. Jako me boli guza od sedenja i kad hoću da sednem. Ali mogu da ležim.

I dalje nemam pojma šta da jedem. Nemam ideju uopšte

 

Čitam knjigu "Klub debelih žena", a pred spavanje gledam na DVD-u seriju "Grlom u jagode". Nemožete da zamislite kako to dobro uspavljuje. Do sad ni jednu jedninu epizodu nisam pogledala celu. Legnem potpuno rastrešena bez da mi se i malo spava, i zaspim na oko 15om minutu epizode.

 

I jedva čekam lepo vreme da konačno izadjem iz ovih buđavih jakni!!

Dobro guras, vidim! Samo napred! I cuvaj se, moli te tetka MMMila!!!

Čuvam se, ne brini :)

P.S. Već sam pomislila da ovo niko ne čita. Vidim u poslednje vreme se znatno smanjio broj komentara ne samo kod mene nego i inače po blogovima. Strašno!
Jel to niko nikog više ne čita ili su ljudi ostali bez texta :) ?

Danas mi se ispunila želja! Baš je bilo lepo vreme ceo dan! A i provela sam ga sa svojim mužem, njegovim kumom, mojim i kumovim psom i svim ostalima :))

I ja sam procitala,pa ti se sada javljam :) Mene ljudi jos manje komentarisu nego tebe - i mislim da su za to "kriva" dva razloga - ne idem po drugim blogovima i ne komentarisem cesto sta drugi pisu. A drugi razlog je sto mi se cini da tematika o kojoj pisem nije interesantna vecini. Da pisem, recimo o vrucem sexu i tako nekim dogodovstinama, voajeri bi se stvorili niodkuda :)
Elem, ja sam resila da pisem prvenstveno zbog sebe. Lepo je posle izvesnog vremena procitati sta mi se motalo po glavi u odredjenom trenutku i kako sam se tada osecala.
Uzivaj u shestom mesecu. Ja racunam, po iskustvu od ranije, da ce tek kraj sedmog,osmi i deveti mesec da budu pravo "olicenje trudnoce", u svom svojem svetlu...

JagodicaBobica - Pa da, zato izmeđuostalog i ja pišem. Kao svoj lični dnevnik. A još i razlog više što sam u poslednje vreme postala i zaboravna :))
Pisala sam ranije jedan drugi blog i imala sam mnogo više komentara nego sada, pa sam zato ovako malo iznenadjena, mada me u princiou boli uvo.
Uživaj i ti!

Interesantno - i ja sam ranije pisala jedan drugi blog,doduse nije bio na .rs domenu. Pisem,sa manjim prekidima od 2004. Ali od kad sam prvi put ostala trudna, resila sam da pisem blog o odrastanju svojeg detata(tj. dece), i da im to jednog dana ukoricim i poklonim. Tako da, da li me neko komentarise ili ne, sasvim mi je nebitno.

Danas smo opet bili na UZ (20. nedelja trudnoće). I beba turčin je opet sedela skrštenih nogu, s tim što je ovaj put proturuio/la i pupčanu vrpcu između nogu i sve to prekrio/la rukama, i mrda se. Može li biti gora kombinacija za gledanje pola?

Počelo da se mrda konačno pre jedno 5-6 dana. Prvo je bila varijanta nabijanja nekog ćoškastog dela tela (noge ili eventualno lakta) u moj stomak, tako da je to moglo da se napipa od spolja i poprilično je žuljalo, pa je posle nekoliko sati maženja nastalo povlačenje :)

Posle je usledilo uglavnom tumbanje i pretumbavanje, blago ništa strašno, jedva osetno i to uglavnom u kasnim večernjim (noćnim satima) kada dugo ostanem budna.

Juče pre podne smo jedno sat dva moj muž i ja proveli buljeći i opipavajući moj stomak, još uvek ne velik, blago napućen, a u tom trenutku vidno nesimetričan, sa prazninom na levoj i velikim ispupčenjem na desnoj strani.

Jedva sam u početku muža privolela i ohrabrila da stavi ruku na moj stomak. Stalno se tripuje kako će da povredi bebu ako i najmanje pritisne stomak :D Nikako mi nije uspevalo da ga ubedim u to, da su bebini pokreti već sada mnogo jači nego njegov blagi pritisak ruke na stomak da ga oseti. Da to pliva u svojoj vodici, okruženo svojom posteljicom, i da mu niko ništa ne može :)) I da se neće ništa desiti ni meni ni bebi.

 

Danas je moja zlaova postala punoletna. Ali je rekla da će nas zvati da proslavimo čim sredi frku oko geografije!

Sutra ja imam dva ispita na raspolaganju za polaganje. Prijavljena i spremana. Ali ne i spremljena. Vikend sam prespavala. Ali u pravom smislu te reči. U subotu sam ustala u 15h, a u nedelju... ne znam... mislim da nisam ni ustajala. A obe večeri pre sam legala oko ponoći.

Spavala i spavala... Koncentracija mi nije na nuli. U nekom gadnom minusu je, i pored moje najveće volje i želje da položim te ispite, i posle nekoliko dana muke: "Da li da idem ili ne?", odlučila sam da je odgovor ipak NE.

U ovom roku samo jedan ispit manje, a ostali će da pričekaju neku bolju priliku. Ne osećam se ni malo srećno zbog te odluke. Pa naravno da bi volela da imam još koji ispit manje. Ali mi je ipak znatno lakše. Mirnija sam, prestala sam da šizim i rešila sam da sebi ispunim jednu jako JAKO veliku želju, a to je da posle tri meseca povraćanja, mučenja, malaksalosti i svih ostalih samo negativnih stvari i tenzija, počnem konačno makar malo da se osećam normalno i da počnem da uživam i proživljavam ovu trudnoću. Imam neopisivu potrebu da tome pridam značaj a ne da ovo stanje koje je jedinstveno, koje se dešava samo jednom prvi put u životu, itd. itd. ne bacam u senku nervirancije oko učenja, vijanja, trčanja i polaganja ispita i bavljenja svime i svačime drugim samo ne onim što se trenutno u meni (ali bukvalno u meni) dešava!

Danas sam posle lekara (i ginekologa i ORL-a, što sam obavila u jednom danu), otišla u grad, kupila vunicu, kupila 3 knjige o trudnoći (Klub debelih žena, Devet meseci i Dnevnik buduće sluđene mame), i kupila krempite sa višnjama i došla kući.

Pospremila sam sobu, dovela mamu da mi započne prvi red na iglama, i pokaže mi kako se štrika, a tatu da mi okači neke slike po zidovima.

Muža sam uposlila da promeni crknute sijalice po stanu i da sutra on sprema ručak (to nije radio, mislim nikada, ali šta god da napravi preživećemo :))

Koleginici sa fakulteta sam rekla da sutra pozdravi profesora, a ja odo da se namestim ispred TV-a i nastavim da štrikam svoje šarene redove.

Hej "kolegnicie" po trudnoci. Bas su nam blizu termini. Ispred tebe sam "citavih" 8 dana :) Vidim, i ti imas neodoljivu potrebu za kolacima. Ja sam napisala ceo "shampita post" :)))) Uzivaj ,pozzz :)

slatka si. skroz. a štrikanje je super hobi :) pitaj Gospođicu Kucu, ima već dva unikatna džempera :))

jagodicabobica - Koleginica! Divno! Super, baš se radujem.
Ne znam da li si čitala moje ranije postove. Ja nemam potrebu ni za čim što se tiče hrane. A po najmanje neodoljivu potrebu.
To što mi se ništa nejede i što nemam potrebu ni za čim počinje da prerasta u ogroman problem, zato što znam da moram da jedem. Ne mogu da ne jedem. A da se ja lično pitam, volela bi kad bi moglo da se živi a da se ne jede ništa! :(

A rešila sam da uživam, da! :)

ence - Extra.
Ja nisam toliko vešta, ali se trudim, i učim, i napredujem.
Trenutno štrikam nešto što bi trebalo da bude ćebence za bebu. A počela sam i jedan mali šal za moju kucu :)

Prespavana, citala sam neke tvoje ranije postove,onako na preskok. Htela sam da ti ostavim komentar iza jednog od tih postova,ali nisam, jer znam po sebi da retko kad proveravam komentare onih starih postova. Elem, ono sto si pisala za strije. Nije se zezati sa time. Prosli put sam u porodilstu vidjala na CTG-u trudnice koje su preko celog stomaka imale ljubicaste brazde(posle sam saznala da su to strije u svom najgorem izdanju,a da su te ljubicaste brazde krvavi podlivi). I zaista ne znam da li od tako neceg zena posle porodjaja moze potpuno da se oporavi. Zato ti preporucujem - redovno mazi tibu, ja koristim Striet, bas namenjen trudnicama. Citamo se! :)

jagodicabobica - Ju, ja sam na to skroz zaboravila. Mislim da sam uopšte pisala o tome.
Sem te dve strije koje sam onda videla, nema novih!
I mažem redovno, naravno :)

Danas pre podne se rodila jedna mala beba

Sin moje drugarice i mog druga sa kojima sam (oboma) išla zajedno u razred u osnovnu školu.

A kuma će da mu bude naša drugarica koja je takođe išla sa nama u razred :)

A njih dvoje su se inače venčali 3 nedelje pre mene i mog muža, i tad mi je bio prvi i naravno poslednji put u životu da sam mladi uhvatila bider majer!

Kažu koja ga uhvati ta je sledeća.

Pa i jesam bila sledeća.

A i u još nečemu sam sledeća :))

 

Ispit koji sam trebala da imam sutra je odložen za sledeću nedelju. A sad idemo kod srećnog tate da zajedno proslavimo!

Ustala pre nekih sat i po vremena.

Opet sam prespavala pola dana. Ne mogu da verujem.

Ustvari mogu da verijem. Sinoć me je jako ali JAKO bolela glava. Ne smem u trudnoći da pijem nikakve lekove, a i da mogu nemam pojma ni šta bi popila. Nikad nisam imala glavobolje tako često a pogotovo ne tako jako. I kad me je bolela glava nije nikad bolela toliko da ne mogu da izdržim.

Popizdela sam. Nisam mogla da zaspim nikako. Užas.

I eto šta. Dobila sam još jedno prespavano pre podne. A imam ispit jedan prekosutra u četvrtak, i još jedan u petak samo 24 sata kasnije. Imam još jedan i u sredu 10. feb, ali o njemu otom potom. Ova dva su mi sad važna.

Mislim znam, nije sve oglavu, ali ostalo mi je još jako malo. I vremena i ispita i živaca do kraja.

I ne mogu više da se pitam Da li da odem ili ne? Sad ima da idem. Nema više toga.

Dok ne stigne beba imam samo dva ispitna roka. Sad ovaj i onaj u aprilu. Na onaj junski ne mogu da računam.

A da stvar bude gora, evo opet mi se spavaaaaaaa.

PROBUDI SE BUDALOOO!!

Oče to od učenja, i spavaća bolest i glavobolje.
Trk do radnje po donncaffe 4 u 1. Kava, šećer, mleko i guarana a sve u kesici.

Jaoooo Guarana, njam njam. Ali džaba. Ne smem ni energetska pića sad da pijem.
Ali ova kafa 4 u 1, to može, to ti nije loša ideja :)

Kažu da je povećana potreba za spavanjem ineče glavni mehanizam odbrane kod studenata za vreme ispitnih rokova.
Mozak radi celokupnim potencijalom, brže se zamara (logično jel) i ogranizam se sam isključuje tj. uspavljuje i protiv naše volje.

Dobila sam danas jednu lepu osmicu u index, sredila još neke stvari tamo u vezi neke molbe i sledećeg ispita na koji idem u četvrtak.

Moj muž je išao samnom tamo i jako sam srećna zbog toga. To je ustvari bilo i najlepše od svega što je on bio pored mene.

Prethodni fakultet smo studirali i završli zajedno, a sad sam ja na ovom sama, i pored toliko ljudi tamo često se osećam jako usamljeno.

Kada smo stigli kući videla sam na satu da je 13:45h. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je: "Da jutros nisam ustala i otišla tamo, sad bi tek ustala iz kreveta! I naravno prespavala sve ovo". Jer to je obično i vreme kad u poslednje vreme ustajem...

vec si zavrsila jedan fakultet? a sta ce ti taj drugi?

Samo napred!

http://www.youtube.com/watch?v=alZSTT2txZU

E Dabarče neka nek završi dva pošto ja nisam ni jedan, i eto kosmička harmonija očuvana! :D

ma ne, nemojte pogresno da me shvatite, nisam ja protiv toga, samo me zanima zbog cega...mislim, i jedan je dosta tesko zavrsiti i dugo traje, a tek dva:)...svaka cast:) i sto rece MMMila, samo napred:) ksks

Znate ono iz Mi nismo anđeli (prvi deo): "Čovek prosto obožava da uči! Jel tako Raco?" :))

Dabarce - sad (po ovom bolonjskom režimu) fakulteti i ne traju toliko dugo. Svaki po tri godine. Jeste ponekad baš teško ali može se.
A drugi sam upisala zato što mi se baš sviđa. A onaj prvi što se tiče struke i toga, smatram velikim promašajem. Ali što se tiče društva eeeee tu je bio pun pogodak. Na drugom je obrnuta situacija.

MMMila - Naravno, toga se i držim :)
Hvala ti!

Tom Sojer - Hvala ti za ovu pesmu. Nisam je nikad ranije čula, a kao da je pisana za mene :)
Moram da priznam, već nekoliko puta tokom studija sam poželela da se zaposlim npr. u nekoj fabrici, da stojim pored trake i da radim neki najgluplji mogući motorički posao, kao recimo stavljanje keksa u kutije ili razvrstavanje nečega levo i desno. Ili... tako nešto.

Za kosmičku harmoniju ne brini, sređeno je ;)
Bojim se samo da mi se ne omakne i neki treći. Naravno kasnije malo.

Ja sam rešio studiram kad odem u pemziju! Bolje nego da smaram potomastvo i da ih davim. Bolje i od gledanja dnevnika, šetanja kera i pola lebca, litre mleka i novosti u 4 memljiva zida začinjeno sa apsolutnom dosadom i nostalgičnim trenutcima!

Čestitke za "gaženje" drugog faxa! I na prepreke koje pritom prelaziš. Napred!

Tom Sojer - dobra ideja. Da znaš i da ima straijih ljudi na fakultetima medju studentima. Uslovno rečeno stariji, imaju oko 50, 55 godina. Doškolovavaju se da bi održali svoje poslove ili eventualno našli neke bolje. Nekad su ljudi u to vreme već išli u penziju. Mi na žalost nećemo biti te sreće, ali se starosna granica za studiranje svakako znatno pomerila :) tako da ćeš imati i pogodno društvo. Mislim nećeš odskakati od većine!
Možda se i sretnemo ti i ja tamo negde! :D

Sizif - Hvala na čestitkama i podršci! :)

eto možeš dva fakulteta, možeš sve, samo ako ne budeš prespavala većinu toga :))

Bloom - Ko zna šta sam ja sve prespavala pored ovakve mene.

Muž mi je rekao da sam super.

Ne tražim ništa, nemam prohteva ni za čim, nisam zahtevna trudnica.

A posle se malkice već i zabrinuo od tolikog NEzahtevnja.

Nisam ga ni u vreme ni u ne vreme slala po nešto, nisam bila gladna ni kad treba ni kad ne treba, nisam izmišljala jela koja se je nemoguće spremiti, niti neke namirnice kojima nije vreme ni sezona niti blo šta slično.

Nisam tražila čak ni ono osnovno što može da se nađe, nabavi, kupi i napravi.

Pre neki dan kada se vraćao od drugara zvao me je na telefon, rekao da uskoro stiže kući i pitao da li treba nešto da donese iz prodavnice.

- Ne treba.

"Nisi gladna?"

- NE.

"Žedna?"

-Ne.

"Neki sok?"

- Mmm, ne!

"A Kolu?"

-Ne.

"Sigurno ni Kolu?"

-Ma sigurno.

"A nisi ni gladna?"

-Nisam. A i jela sam.

"Nešto slatko makar?"

-Ne ni to.

"Baš ništa?"

-Ništa stvarno.

"Dobro."

-......

"Ti ako se nešto setiš, javi mi slobodno. Kupiću usput. Ionako neću stići još 15 minuta. Pa... javi."

-Dobro.

"Sigurno ti baš ništa ne treba?"

-Sigurno.

"Ok, ajd vidimo se, ćao"

-Ćao.

 

Sutradan me je vodio u Tempo. Sva ona roba tamo i... ništa.

Ništa me ne privlači. Nemam želju ni za čim.

Ni želju ni volju ni potrebu. Ništa mi se ne jede i ne pije.

Vodio me je i pored onih velikih frižeidera u Tempu, sa raznim velikim pakovanjima sladoleda. Pokazivao prstom: "Vidi ovaj... a ovaj... mmmm Vidi ovaj!

NIŠTA. Potuno sam ostala ravnodušna. Na SVE.

 

Pijem vodu, vitamine, i jedem jednom dnevno nešto malo, čisto eto, što moram. Hleb sa margarinom, ili neko voće ili jedno parče mesa, ili tako nešto što se nađe već.

E da. Pijem BIP-ov Ruski kvas. To mi se jedno sviđa :) Nije kao nekadašnji Tud Gut koji sam kao mala obožavala, ali može da prođe.

Muž mi je odmah kupio dva kartona toga i zabranio svima da prilaze flašicama. "To je njeno piće i to se ne dira. To jedino pije."

 

U prva dva meseca trudnoće, odmah sam se ugojila 6 kg.

Pa sam onda smršala dve kile. Pa sam se ugojila jednu, pa još jednu.

Pre neki dan sam ušla u 5. mesec i opet izgubila 1kg.

 

Primetila sam da dobijam male sitne jedva vidljive strije po stomaku, i nove strije na nogama, mada mi je stomak još uvek, kada se ispravim i kada ga uvučem - potpuno ravan. Izgledam isto kao i letos kada sam pila mnogo piva i podgojila struk i stomak. :) Ništa nisam veća od toga.

Uf... ne znam sta da ti kazem, naravno da ne treba da jedes za dvoje, ali bi morala da jedes makar za jedno!

ne opterecuj se. pij vitamine i jedi dovoljno voca i povrca. i OPUSTI se :)

MMMila - Znam. Ali šta ću kad mi se ništa ne jede. Nemam ideju ni šta da pravim. Nije da me mrzi, daleko od toga. Evo... da sad treba da punim patku, punila bi patku, ne bi mi bio problem! Ali ne jede mi se punjena patka. Džaba.

well - I voća mi je već preko glave. Eno stoji u činiji kvari se.
Sa vitaminima sam jedino revnosna. To ne propuštam. Bar nešto eto.

ne bih da ti delim savete :) nemam licnih iskustva... uglavnom, ja smatram da ti telo samo signalizira sta i kako treba. osim ako nisi fijuk kako ja pa nikad, ama nikad ne osecas glad....

Ence - nije da nikad ne osećam glad, nego sam sva tako nešto nikakva... Ne znam šta bi. A proći će valjda i to.

Počela sam da osetim bebu kako se mrda tu nešto malo posle srpske nove godine.

Dešavalo se svaki drugi dan. Jedan dan osetim, jedan ne...

U početku nisam mogla da razaznam šta je, da li me samo zateže stomak ili je ipak mrdanje bebe.

Na slavi kod roditelja od mog muža (20. januar), kada sam otišla od stola u sobu i sela na fotelju osetila sam kao šut i tom trenutku se moja noga cimnula, refleksno, kao da sam ja nekoga šutnula. Tada sam bila sigurna da je to to :)

Taj dan i naredna dva, osećala sam ga stalno. Kao da neko pravi kolutove u napred i u nazad unutra u mom stomaku.

U subotu sam bila na onom ultrazvuku gde sam se šokirala vešću da je beba izgleda devojčica (pisala sam o tome u prethodnom postu).

Pre tog UZ sam bila kod mojih roditelja na ručku i tamo su me jako iznervirali. Otišla sam iz kuće besna i uplakana i rekla sam da neću više tamo nikada da dodjem. Deda je bio najviše kriv i izazvao je atmosferu, mada ni tata nije mnogo kaskao za njim.

Uzrujana sam otiša na UZ, a tamo se još i dodatno iznenadila i... uzrujala.

Od tada više uopšte ne osećam bebu.